Običaji
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Državni univerzitet u Novom Pazaru

UVODNI DEO
Običaj je dugotrajan način ponašanja ljudi, koji se smatra obaveznim pod pretnjom neorganizovanih društvenih sankcija, a čija obaveza nastaje dugotrajnim ponavljanjem istog ponašanja.
Kao način društvenog i pojedinačnog ponašanja, običaj sporo nastaje, ali se još teže i sporije menja. Jednom formiran običaj primenjuje se gotovo bez izuzetka i u slučajevima kada je društveni progres prevazišao uslove njegovog postojanja, pa čak i kada ne pogoduje daljem društvenom razvitku.
Sporost i trajnost običaja pogoduje društvu kao totalitetu, koje je podložno statičnosti i sporom menjanju, sem izuzetnih revolucionarnih trenutaka.
Kao društvena pojava običaj je istorijska kategorija koja pokazuje odrenene zakonitosti. Manji stepen razvoja materijalne i duhovne kulture, ispoljava običaj kao glavni oblik društvenog regulisanja odnosa i ponašanja. i obrnuto, veći stepen razvoja društva, potiskuje običajno regulisanje, a veći značaj dobijaju kulturno, moralno i pravno regulisanje. S tim u vezi uočena je zakonitost da veća društvena slojevitost, tj. složenost, umanjuje dejstvo i značaj običaja, a manja raslojenost društva dominantan uticaj običaja.
Posebno se vremenski faktor društvenih dogananja odražava na mesto i ulogu običaja u društvu. Što je duži period društvenih transformacija, to je običaj dominantniji; i obrnuto, veća brzina i smanjenje ciklusa promena potiskuje običaj.
Tako se u savremenim društvenim uslovima koje na prvom mestu karakterišu brzina promena i sve kraće mene promene, običaj gubi a običajno ponašanje smatra zastarelim i prevazinenim. To je i osnovni razlog "sukoba" običaja sa drugim pravilima ponašanja, koji se na planu globalnog društva ogleda u povećanoj nestabilnosti i nesigurnosti.
Prema subjektu ponašanja, običaji mogu biti: lokalni (pojedine oblasti), društveni (opšte-nacionalni) i menunarodni (višenacionalni). Prema oblasti društvenog života u kome nastaju, običaji mogu biti:
ekonomski,
politički,
pravni,
moralni,
porodični,
bračni,
poslovni,
susedski i drugo.
Kako se običaji stiču kroz dug vremenski period, pojedinac ih neosetno usvaja od najranijeg detinjstva "po pravilu živopisnim i zanimljivim, često i lepim oblicima ponašanja, nasuprot suvoći i apstraktnosti novijih oblika normi".
Nastanak i uobličavanje običaja prilagoneni su potrebama društva i pojedinca, jer u njima učestvuju svi članovi društva, pa se zato običaji rene krše.
Društvene sankcije za kršenje običaja nisu toliko značajne kao kod prava, politike i morala, pa su zato i neorganizovane. To menutim ne znači da su one blage, jer kada se steknu uslovi za primenu običajnih sankcija one su vrlo moćne, jer u njima učestvuju svi članovi društva (npr. linč). Osnovna obeležja običaja su:
masovnost primenjivanja,
dobrovoljnost poštovanja
i kolektivnost kažnjavanja.
Prisutna su i shvatanja, da običaji na najbolji način izražavaju duh i dušu jednog naroda, i da treba da budu uzor drugim pravilima ponašanja, pa da je kodifikovanje običaja, tj. njihovo pravno legalizovanje u obliku zakona, tj. običajnog prava, najefikasniji način obezbenivanja društvene stabilnosti.
1.OBIČAJI I TRADICIJA

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]